Lletres: Djordje Balasevic. Citron pesma.

Joj, da je meni da za carobnjaka izucim,
cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izrucim,
a tebe mlatnem stapicom, onako, k'o oklagijom.

E kada neces mirnim putom
dobices carobnim prutom,
da se sludis i vec jednom zaljubis.

Kad nece mali andeli
sredice mali davoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni da se snajderaju naucim,
masinu poteram i doteram moj sako somotan.
Pa te sacekam za coskom i opaucim,
pa te smotam, jedan, dva, pod taj sako komotan.

E, kada neces mirnim putom,
okoncaces pod kaputom.
Kada neces gradski i demokratski!

Kad nece mali andeli
sredice mali davoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni ona zuta farba drecava,
kada je oblacno i mracno a ja mal'ko nabaren.
Pa da prodem tvojom tarabom k'o mecava
i metnem grafit erotski, za to sam, kazu, nadaren.

E kada neces mirnim putom,
primoran sam citron zutom
da ti svoje emocije otkrijem.

Kad nece mali andeli
sredice mali davoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Kad nece mali andeli
sredice mali davoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Jao sto tebi mjauce ta gitara, jao!