Lletres: Djordje Balasevic. Jedan Sasa iz voza.

Juli je mesec vruc
kada putuje pola nacije.
U vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije.

A ja sam gledala
kako promicu neki pejzazi.
I tad sam videla
jedan pogled koji me trazi.

Jedan Sasa iz voza mi slomio srce,
i otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pcele, a ljubav je cvet...

O sto je pricao,
divno pricao o nekim stvarima,
o trci "Tour de France"
i o zelenim bulevarima.

O nekom Zokiju
s kojim je davno delio klupu,
o tom kako je slusao
samo Index-e i Korni grupu.

Jedan Sasa iz voza mi slomio srce,
i otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pcele, a ljubav je cvet...

On mi je pruzio
citav beli svet na svom dlanu.
Al' vec je svitalo,
voz je stigao u Ljubljanu.

I kad je sisao,
samo mahnuo, rekao: "Cao!".
Ja sam ponavljala:
"Nije mi zao. Nije mi zao!!!"

Jedan Sasa iz voza mi slomio srce,
i otis'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pcele, a ljubav je cvet...